Moj prvi blog . I to je OK

Nekada sam bila optimista. Pravi, vedri, nasmejani, ''sve je kul'' optimista...Svaki problem je imao resenje, sve je imalo svoj razlog i uvek je bilo ''ma ko zna zasto je to dobro''. Medjutim, stvari su se promenile. Sad mi je sve crno, glupo, dosadno, lose, bezizlazno, depresivno, smorno, naporno.. Ne znam da li to ide sa godinama ili sa losim iskustvima? Kao sto se kaze-pesimista je optimista sa iskustvom.. Mada, kad malo bolje razmislim , iskustvo mi govori da stvarno bude sve dobro na kraju. Ili ono sto ostane lose, vremenom mi postane nebitno. A s druge strane - kakav mi je to zivot kad sa 21 godinom stalno imam osecaj da nesto propustam, da mi nista ne ide, da za sve treba desekostruko da se pomucim, da taman kad pomislim da je sve ok pojavi se nesto da mi to razrusi..

Da li su pesimisti depresivci, a optimisti naivci? Sta je simpaticnije? Od cega se bolje a od cega duze zivi? Biti realan ili biti sanjar? Ziveti lose ili samo zavrsiti lose?  

Mislim, nije meni problem da budem optimista. Da furam svoju pricu i mesecima mislim kako je sve super i onda na kraju - bum, sve je bila laz, nije bilo vredno truda, ode mast u propast! Ali da li je veci taj bol kad na kraju te stigne sve ili onaj koji vremenom trpis znajuci da nista nije ok i onako kako izgleda?

Skoro sam procitala ''Optimizam je samo nedostatak informacija''. Koliko tacno! A i ona stara ''Kako je lepo biti glup''. Ali ja stvarno ne mogu da budem glupa. Izvinite, ali ne mogu. Ja ne mogu da zatvaram oci na neke stvari, da me ne dotice ljudska glupost, nerad, nemoral, laz, prevara, muljanje, zavist, podlost, namestaljke. Ne mogu da ne cacnem, da ne potrazim, da ne iskopam informacije. Ne mogu, ako su mi na dohvat ruke. I ne mislim da je ''bolje ispasti glup nego iz autobusa''. Nije,nije dobro ispasti ni glup ni naivan. Ne u danasnje vreme. Narusava samopouzdanje. A toga se cesto plasim. A pesimizam narusava zdravlje. I opet ne znam sta je gore. To su, verujte, dva zla. Nije optimizam nista narocito bolji od pesimizma. Samo je manje zlo. Intenzivnije ali krace (mislim na onaj kraj kad vidis da nista nije dobro).

 Informacija je moc. Ali cesto te informacije nisu dobre (mislim na neki vid vesti). U takvom vremenu zivimo. Kada vidim pcelu, da li pomislim - kakav sladak insekt, pa ona pravi med ! Ili kazem - uzas, moze da ujede nekog ko je alergican na nju i da covek umre!? Ne znam ni ja sama. 

 Verujem da ce vecina vas pomisliti-ma to sve zavisi od osobe. Ja kazem - sve to zavisi od osoba - sa kojima se druzite, koji su oko vas, sa kojima pricate, sa onima koji vas poznaju, podrzavaju i bodre, ali i onih koje tek upoznate, a na kraju i onih koji vas ne vole. Ako su tvoji prijatelji pozitivni, vedri, nasmejani, bices i ti. Ako su stalno tuzni,nesrecni i depresivni bices i ti. Moje drustvo je mesovito , pa sam zato valjda i ja takva. Cas ovako , cas onako.. Vise ne zavisi ni od raspolozenja, ni od doba dana, ni od kolicine slobodnog vremena. Evo sad dok pisem ovaj tekst mislim - Boze, sta tebi pada na pamet, kakav pesimizam, pa vidi kako je lepo napolju, izasla si juce, danas mozes da prosetas po kraju, sutra ce biti opet nov dan sa novim uzbudjenjima i lepim trenucima, polozila si kolokvijum, ovaj da naucis i to je pola ispita gotovo.. A, nisi pozvala ni drugaricu da se istracarite i da ti isprica sta je sa onim tipom ! A do pre samo 20ak minuta (onda kad sam i uzela da pisem blog) bilo je skroz suprotno.. Haos.

I tako vec danima,nedeljama, mesecima.. Ali sad se nesto mislim.. Ma bice sve ok ! :)

Da,da,evo i mene. Nadam se da ce me biti cesto ovde. A i ne moram.

Dakle da pocnem. Ili sto bi pismeniji narod rekao , da pocMem ;)

Nedelja,prokleta nedelja,nigde nikog pustinja... I u meni pustinja. Sto neko rece bolje covek u pustinji nego pustinja u coveku. Ali avaj (sta god to znacilo).

Ubija me ovaj osecaj. Ovo je ka ta stro fa. (Negde sam procitala da je neko napisao kada strofa). hahah. No, nebitno. Pa da li je moguce da je ovaj dan ovoliko dosadan???!!! Toliko da je 21:53h a ja ne znam od  10:53h sta cu sa sobom?! *a ni sa predsobljem.

Isla sam u hipermarket, ko sav fensi svet,usisala gajbu, oprala kosu, sredila sobu, obavila 3 telefonska razgovora, visila na prokletom fejsbuku, odgledala pola filma i tek je 5 do 12 !!!

Hmmm 5 do 12? Mozda je to neki znak??? Poslednja sansa za...za....za sta???? Ne znam ni ja.

A tek,ljudi moji sto mi je tesko da zaspim..a jos teze da se probudim. Hiljade i hiljade nekontrolisanih misli i pitanja i obrcem se ko na raznju . Mislim obicno kad ne mogu da zaspim brojim do 3. Nekad do pola 4... Cesce do 6.

Mislim,da je ovo bilo koji drugi dan u nedelji tipa utorak, da sam radila iste ove stvari ne bi mi bio toliki smor.

Ja sam ljudi moji,slala poruke nekim levim ljudima ako hoce da zableje sa mnom danas , nekim ljudima kojima se u zivotu ne javljam , samo da bih malo izasla iz kuce. I oni su me svi ispalili. Kao aj jel moze sutra?? Ma sta ces mi sutra sabane, sutra je novi dan. Danas je NEDELJA. Mars. 

A da,jel sam vam rekla da je ovo moj prvi blog?? Sad gledam kako ovo da sacuvam i tako to, nadam se da cu uspeti da ne obrisem ovo jednim klikom.

Ne znam sta bih vam jos rekla,idem sad da citam vase blogove da vidim ko sta gde kako misli i to. Ne znam jos ovde koja su pravila i sta je KUL sta nije. Sta je HIT sta je SHIT. Tako da ono. Cujemo se,cao ! :* 

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.